Ćićevac je naselje kod Kruševca i broji oko 4500 stanovnika. Ali zašto baš ovo naselje i koja je poenta ove teme?
Deo Brendly tima je skoro bio na konferenciji Pojačala (druženju) gde je voditelj koji je radio na B92 televiziji rekao sledeće: “Kada su se pisale vesti, naslovi su se pisali tako da može da ih shvati i baba iz Ćićevca”.
Ovo je bez sumnje odličan način prenošenja informacija kada se radi o nekom biznisu koji služi skoro svim grupama ljudi: na primer televizija, portal, market, trafika… Dakle biznisi koji služe “svima”, koliko god to “svima” bilo moguće.
Međutim, za razvijanje bilo koje vrste modnog brenda, ovo bi bila pogubna taktika.
Verovatno imate neku ideju, ko je zapravo vaša ciljna grupa. Vreme je da tu ideju dodatno razradite tako što ćete ići u dubini. Morate postati psiholog i detektiv za vašu ciljnu grupu. Morate pretpostaviti sve što čemu se oni nadaju, šta žele, njihovi ideali, pogledi na svet, strahovi, strasti… Dakle tražite potpunu sliku ličnosti vaše ciljne grupe.
Recimo da želite da stvorite brend za momke-tinejdžere, između 15 i 18 godina.
Šta oni žele? Zbog čega nose odeću koju nose? Šta žele njome da postignu? Kako priželjkuju da se pokažu pred drugima?
Ako ste vi tinejdžer-muškarac onda znate odgovore na sva ova pitanja. Krećete se u tim krugovima i možete čuti ili osetiti šta to čini neki brend poželjim u tim godinama.
Međutim, verovatno niste jedan od onih koji spadaju u ciljnu grupu brenda koji želite da pravite. Zato ćete morati da istražite šta STVARNO vaša ciljna grupa želi.
Šta ćete postići istraživanjem potencijalne ciljne grupe?
Da biste efikasno plasirali proizvode i vaš modni brend, morate identifikovati vaše glavne kupce i da vremenom dopunjujete njihov profil. Do biste to učinili, morate odraditi istraživanje potrošača.
Nekako je prirodnije da nam prvo padne ideja kakav brend želimo, koja da bude tema, pa tek onda da vidimo za koju ciljnu grupu je taj brend. Naravno, ovo ne mora da bude pravilo, ali se nekako čini prirodnijim.
Recimo da prvo imate ideju – želim da napravim takav i takav brend, imaće takav i takav stil dizajna, predstavljaću se tako i tako na društvenim mrežama i na sajtu… Onda je drugi korak da tu ideju validirate.
Nekada je bilo jako teško praviti istraživanja, ali danas to nije slučaj. U par minuta možete okačiti poll-ove (ankete) po grupama za koje pretpostavljate da su vam i ciljna grupa, i “opipati puls” te grupe ljudi za vašu ideju.
Zatim možete ispitivati osobe koje bi spadale u potecijalnu ciljnu grupu. Pozovete na piće i pričate na tu temu. Ili se dopisujete sa njima. Samo pazite, verovatno ćete pitanja postavljati tako da vam oni potvrde vašu zamisao, iako nikada ne bi kupili ono što prodajete.
Za ovaj potencijalno katastrofalan problem preporučujemo knjigu “Mamin test”. Ima oko 150 strana i vrlo dobro objašnjava kako trebate ispitivati ljude. Ako pratite uputstva iz ove knjige doći ćete do korisnih i relativno validnih podataka/povratnih informacija.
Evo jednog neverovatnog primera koliko korporacije dobro poznaju svoje kupce.
Pre nego što prepričam šta se desilo, želim da vam objasnim jednu stvar.
Velike korporacije kao što su Target, Amazon, Google, dakle sve ogromne kompanije neprestano rade na optimizaciji svojih proizvoda, platformi, prodajnih levaka i sl. Dakle oni konkstantno unapređuju ceo proces od privlačenja novih kupaca do zadržavanja starih kupaca.
Na tome radi veštačka inteligencija i stotine timova koje čine eksperti u oblastima prihologije, prodaje, sociologije… Sve što ima veze sa ljudskom psihom i načinom razmišljanja.
Koliko to daleko ide? Više nego što možete zamisliti. Evo šta se desilo u slučaju Target.
Svaki put kada kupujete od neke velike korporacije, vi dajete toj korporaciji informacije odnosno šablon šta-kako-kada-zašto-koliko kupujete nešto. Target je na neki način uspeo da shvati kada je žena koja kupuje kod njih trudna, čak i pre nego što je žena toga svesna.
Kako su to shvatili?
Tako što prate koji se proizvodi kupuju. Primetili su da kupovinom nekog od 25 proizovoda, postoji velika mogućnost da je žena trudna.
Zbog toga su tinejdžerki koja je i dalje išla u srednju školu počeli da šalju kupone za bebi stvari.
Majka tinejdžerke je bila vidno iznervirana: “vi hrabrite moju ćerku da zatrudni?!” – pitala je ona menadžera.
Menadžer se izvinio, i još jednom nakon par dana.
Drugi put kada je menadžer zvao javio se otac tinedžerke: “Ćerka je imala neke aktivnosti u kući za koje mi nismo znali. Treba da se porodi u avgustu. Dugujemo vam izvinjenje.”
Ovo je samo jedan od nebrojano mnogo primera koliko su velike korporacije duboko zašle u poznavanje svojih mušterija.
Šta se postiže na ovaj način? Prodaja. Zapravo mnogo više prodaje. I još jedna stvar – lojalnost kompaniji.
Šta je lepše nego kada pomislite za neku kompaniju da vam “čita misli”? Ko ne voli da brinu o njemu iako je samo jedan od ko zna koliko ljudi?
Proizvod može da se dopadne raznim kupcima koji imaju različitu motivaciju za kupovinom.
Ali 90% prodaja će doći od ljudi koji spadaju u ciljnu grupu kojoj se obraćate. Vi sa njima komunicirate na način da se oni osećaju kao da ih poznajete, i obrnuto.
Kada započinjete modni brend, on se ne treba obraćati babi iz Ćićevca, odnosno svima. On se treba obraćati samo jednoj maloj grupi ljudi koja će se zaljubiti u vaš prozivod i pričati svima o njemu. Poslednju rečenicu sam uzeo od Seth Godina, marketing stručnjaka. Pored knjige “Mamin test” toplo preporučujem i njegove knjige ili podcastove.
Hvala na čitanju. Ako poznajete nekog ko želi ili je tek počeo sa stvaranjem brenda, i mislite da će mu ovaj članak pomoći – podelite mu ovaj link.
Do sledećeg čitanja.